Pivo je jedno od najstarijih alkoholnih napitaka na svetu. Iako naučnici uglavnom pretpostavljaju da je nastalo pre oko 6000 godina u drevnom Sumeru, najstariji materijalni dokaz o proizvodnji piva, od 3500 godina pre nove ere, pronađen je na arheološkom lokalitetu Godin Tepe u današnjem zapadnom Iranu.
Međutim, nasuprot hipotezi po kojoj je preteča današnjeg piva nastala u provinciji Elam, podno planine Zagros, kada je ječmeni hleb (verovatno slučajno) ubačen u amforu sa vodom, najnovija arheološka otkrića ukazuju da je poreklo piva mnogo starije. U članku pod nazivom Fermented beverage and food storage in 13,000 y-old stone mortars at Raqefet Cave, Israel: Investigating Natufian ritual feasting, koji je objavljen u prestižnom naučnom časopisu Journlal of Archeological Science, autori studije pećinske nalaze tumače kao dokaze o prapivu starom oko 13.000 godina!
Kada je reč o istorijskim svedočanstvima, prvo pominjanje piva nalazi se na glinenoj tablici iz Uruka, nastaloj pre oko 5100 godina, na kojoj je uklesano: 134.813 litara ječma za isporuku tokom 37 meseci vladinom zvaničniku Kušimu odgovornom za pivaru u hramu Inana u Uruku. Ova tablica je na aukciji, 2020. godine, prodata norveškom kolekcionaru Martinu Šojenu za 235.000 dolara! Drugim rečima, ukoliko bismo dolare pretvorili u konvertabilne krigle velikog točenog piva, koje bi koštalo prosečnih 5 dolara, pomenuti ljubitelj antikviteta bi mogao da za pomenutu sumu naruči 23.500 litara, odnosno 47.000 krigli piva!
Koliko je pivo bilo značajan činilac u kulturi srednjeg istoka možda najbolje svedoči poštovanje Ninkasi – sumerske boginje piva – koja se pominje u čuvenom Epu o Gilgamešu. Međutim, još bitniji status pivo je uživalo u drevnom Egiptu, gde se masovno proizvodilo i koristilo kao jedno od državnih valuta, ali i kao deo pogrebnog rituala prilikom sahranjivanja faraona. Kada je reč o najstarijem opisu procesa proizvodnje piva, on je zabeležen na 5000 godina starim papirusima, upravo iz Egipta.
Kao i mnogo toga drugog, pivo je iz Egipta stiglo u Evropu, odnosno u Grčku i Rim, mada je na tim podnebljima ipak vino bilo neprikosnoveno. Veruje se da su u ranom srednjem veku pivo konzumirali Kelti, Germani i Sloveni, ali istorijska svedočanstva su s tim u vezi vrlo oskudna.
Pivo kakvo danas poznajemo i konzumiramo, a čiji je nezaobilazni sastojak hmelj, nastalo je u srednjovekovnim manastirima. Postoje zapisi iz 9. veka u kojima se može naći da su Benediktanci koristili kuvani hmelj na teritoriji koja pripada današnjoj Francuskoj. Međutim, prvi nedvosmisleni zapis o upotrebi hmelja u proizvodnji napitka potiče iz 12. veka. U delu pod nazivom Physica Sacra kaludjerica Hildegarda Bingenska o hmelju piše: Ali ipak zbog sopstvene gorčine zadržava neke truleži iz pića, kojima se može dodati, tako da mogu trajati mnogo duže.
Nemački Zakon o Čistoći Piva, donesen u Bavarskoj 1516. godine, propisivao je sastojke koji su se smeli koristiti u proizvodnji piva, ograničavajući ih na vodu, ječam i hmelj (kasnije se i kvasac dodao, kada je otkrivena njegova uloga u procesu fermentacije). Ovaj zakon smatra se ujedno jednim od najstarijih propisa o „hrani“ koji još uvek važi!
Pivo je potom, u 18. veku, preko britanskih kolonizatora, pomoću tehnologije takozvanog visokog vrenja, pronašlo svoj put do Severne Amerike i Indije (odatle American i Indian Pale Ale). Usled industrijske revolucije u 19. veku krenula je masovna proizvodnja i distribucija. Drugim rečima, pivarstvo je nezvanično postalo prva imperija koja je osvojila ceo svet! Sve nakon toga je istorija koju idalje stvaramo…